Prilikom izbora podataka koje želite da objavite kao otvorene podatke, uzmite u obzir sledeće parametre:

Zakonski uslovi: Da li postoji zakonska obaveza koja se odnosi na objavljivanje podataka kao otvorenih podataka? Kakva pravna ograničenja postoje?
Ranije objavljeni podaci: Da li su podaci već javno dostupni ili tek treba da se objave?
Vrednost podataka: Da li podaci imaju društveni značaj i /ili da li imaju bilo kakvu komercijalnu vrednost?
Dostupnost podataka: Da li su podaci namenjeni široj javnosti ili određenim ciljnim grupama?
Prioriteti organizacije: Odredite potrebe vaše organizacije i prioritete.

Svi parametri, uključujući i primere, se razmatraju u daljem tekstu.

Preporuka: Pogledati SHARE-PSI Best Practices

• Dataset Criteria
• Categorise openness of data
• Identify what you already publish
• Publish overview of managed data
• Develop an Open Data Publication Plan
• Understand your internal needs and priorities

RANIJE OBJAVLJENI PODACI

Neki podaci su već dostupni u elektronskoj formi i stoga se mogu objaviti relativno brzo i lako kao otvoreni skup podataka. Primeri su:

• Katastarski podaci.
• Topografske mape.
• Informacije o saobraćaju.
• Vremenska prognoza.

VREDNOST PODATAKA

Neki podaci imaju uglavnom društvenu vrednost. Primer za to su:

• Zakoni i skupštinski podaci (na primer podaci o glasovima predstavnika).
• Predizborni podaci kao što su programi političkih partija.
• Podaci elektronske uprave i elektronske kampanje (kao što su javne konsultacije, crowdsourcing).

Drugi podaci mogu da imaju više komercijalnu vrednost:

• Mape puteva.
• Informacije o saobraćaju u realnom vremenu.
• Informacije o vremenskoj prognozi u realnom vremenu.

Nedavna studija pokazuje da postoji veliko interesovanje za:

• Geografske podatke. Sve što se može prikazati vizuelno na mapi je posebno interesantno, zato što se može jednostavno podesiti za aplikaciju za pametne telefone ili tablete. To takođe znači da najveći deo šire javnosti traži pogodne aplikacije koje povezuju različite izvore podataka i predstavljaju ih grafički.
• Poslovni podaci (poslovni/finansijski) su takođe na visokoj poziciji. To ukazuje na značaj mogućnosti da se kroz otvorene podatke dođe do potrebnih poslovnih informacija.
• Na trećem mestu su socio-demografski/ statistički podaci. Očigledno je da su podaci koji se odnose na određenu oblast ili okolinu svima interesantni. Informacije o školama, saobraćaju, zagađenju, kriminalu, pristupačnosti i slično su veoma važne kad, recimo, tražimo novu kuću.

Ove prve tri kategorije zajedno pokazuju da ljudi pre svega traže aplikacije koje unapređuju kvalitet života ili informacije koje mogu olakšati interakciju i komunikaciju sa javnim organima vlasti. Prikupljanje informacija iz različitih izvora, i samim tim stvaranje dodatne vrednosti je u mnogim slučajevima zadatak organizacije. Zbog toga je jako važno da ovi podaci budu lako dostupni.

Statistika vezana za kulturne informacije je prilično iznenađujuća. Ili su informacije dostupne preko nekih drugih kanala ili javnost podcenjuje njihovu dodatnu vrednost. U stvari, sve zavisi od toga koji su gradovi najaktivnije uključeni u ovom trenutku.

OBIM PODATAKA

Neki podaci su posebno namenjeni široj javnosti i stoga su još interesantniji:

• Informacije o saobraćaju.
• Javni prevoz.
• Izborni podaci.

Drugi podaci su bitni za manu grupu ljudi ili za segmente tržišta:

• Informacije o objektima i finansijskoj podršci za ljude sa posebnim potrebama.
• Ekonomska statistika.
• Sudske odluke.

PRIORITETI

Veliki broj podataka može da se objavi kao otvoreni podaci i uglavnom su već dostupni kroz publikacije i dokumenta. Pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi, predlažemo da se koristi metod koji je opisan u nastavku da bi se utvrdilo šta je relevantno i šta je od presudnog značaja za svaki javni sektor organa vlasti:
Osnovni princip je da su informacije i podaci iz postojećih publikacija prikladni da se objave kao otvoreni podaci. U većini publikacija mnogi podaci su već obrađeni i prikazani u obliku grafikona ili tabele.
Stoga predlažemo da se ovi podaci prvo transformišu u neki otvoreni skup podataka i da se tako objave. Uz svaku publikaciju može da se prikači i otvoreni skup podataka kao dodatak ili za dalju analizu.

Takođe predlažemo da se pregledaju i sistemi koji su izvor informacija i da se utvrdi koji se podaci iz ovih sistema mogu objaviti. Stvaranje otvorenih skupova podataka od izvornih informacija može zahtevati dodatni napor, ali će kao rezultat ti izvorni podaci biti objavljeni na strukturiran način kao otvoreni podaci. Potreban trud može biti manji ako su svi izvorni podaci ili bar deo podataka već objavljeni negde drugde.

Primeri su:

• Spisak javnih garaža.
• Spisak javnih toaleta.
• Autobuska stajališta.
• Železničke stanice.
• Finansijski podaci (kao što su godišnji izveštaji).
• Kultura.
• Turizam.
• Radno vreme.
• Adrese.

…

U nastavku je potrebno dodati još jedan korak za svaki novi projekat o prikupljanju informacija ili za obradu podataka kojim se proverava kako se podaci mogu objaviti kao otvoren skup podataka. Ovaj dodatni korak će automatski biti uključen u svaki projekat omogućavajući da podaci dostupni kao otvoreni podaci. Ako se podaci pružaju kao otvoreni podaci na strukturiran načini, oni lako mogu da se upotrebe ponovo u okviru aplikacija kompanije i u publikacijama.

Do sada smo uglavnom prihvatali pristup koji se zasniva na ponudi. Svaki put su organi javne vlasti preuzimali inicijativu i odlučivali koji skup podataka se objavljuje i kada.

Postalo je interesantnije kad su javni organi objavljivali skupove podataka na zahtev građana ili privrede. To je scenario koji se zasniva na potražnji koji omogućava organima vlasti da fleksibilno odgovaraju na potrebe korisnika.

Socijalna vrednost i uticaj otvorenih podataka raste uporedo sa povećanjem ponude podataka, a posebno ako se na zahtev za podacima može odgovoriti što je pre moguće. Znamo da već postoji velika potražnja za podacima, posebno u sledećim sektorima:

• Socijalnoekonomski podaci,
• GEO podaci,
• Poslovni podaci,
• Statistički podaci,
• Zakonski podaci.

Suština je da se u osnovi krene od podataka koji su već dostupni u postojećim publikacijama. Međutim, (društvena) dodatna vrednost otvorenih podataka raste za građane i/ili vladu ako se svi raspoloživi podaci automatski objave kao otvoreni podaci, posebno ako se prihvati pristup koji se zasniva na potražnji.

Preporuka: Prvo objavite podatke koji su već dostupni i tako ćete stvoriti dodatnu vrednost za građane, preduzeća ili organizacije.