Organizacija u javnom sektoru odlučuje da li će svoje otvorene podatke objaviti preko svoje zvanične web straniceima, preko posebne web stranice, ili koristeći usluge trećeg lica tj. dobavljača. Kako bi podigle efikasnost u pružanju javnih servisa, podigle transparentsnot i interakciju sa građanima i društvom u celini, ali i stvorile nove poslovne prilike i radna mesta, lokalne samouprave, kao i vlade moraju pronaći bolje strategije za snabdevanje javnosti podacima u naprednom, mašinski čitljivom formatu.

Sadržaj ovog priručnika je još uvek u izradi ! 

Cilj ovog poglavlja je da definiše ograničen broj scenarija koji organi javnog sektora mogu da koriste za objavljivanje postojećih izveštaja ili dokumenata kao tok otvorenih podataka sa minimalnim dodatnim koracima i / ili naporom. Scenariji se baziraju na primerima iz prakse i postojećim standardnim tehnologijama.

Prilikom izbora podataka koje želite da objavite kao otvorene podatke, uzmite u obzir sledeće parametre:

Proces približavanja Evropskoj uniji donosi i obavezu usaglašavanja sa Direktivama koje regulišu pitanja otvorenih podataka t.j. Direktivom o ponovnoj upotrebi informacija javnog sektora (eng. European Directive on the Public Sector Information). U tom smislu, jako dobru osnovu predstavlja Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS", br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010).

Kako početi sa otvorenim podacima?! 

Ukoliko imate pitanje na koje niste našli odgovor u ovom priručniku, Priručnik o otvorenim podacima objavljen od strane Otvorene fondacije znanja (OKFN), može da bude od koristi. Pogledati i sledeće priručnike

Srbija je na pragu nezaustavljive veolucije otvorenih podataka. To znači da se politika otvorenih podataka može usklađivati u zavisnosti od veće dostupnosti podataka i veće potražnje. Dakle, potrebno je razmotriti moguća podešavanja zakonskog okvira otvorenih podataka, kao što je predstojeća revizija Evropske direktive o višestrukoj upotrebi podataka iz javnog sektora. Na kraju, praktično iskustvo organa je takođe dobar pokazatelj uspeha srpske politike otvorenih podataka.

Da bi se javni podaci bolje koristili za razvoj društva potrebno je da budu dostupni i lako razumljivi kako ljudima, tako i i mašinama. Podaci dati u formi slike, PDF dokumenta ili DOC formatu su komplikovani za automatsku mašinsku obradu. Primer formi mašinski čitljivih podataka je CSV, XML ili RDF format uz odgovarajuće meta podatke.

ŠTA SU METAPODACI?

Objavljivanje otvorenih podataka ne zahteva prevelika tehnička ulaganja. Međutim, to ne menja činjenicu da organizacija u javnom sektoru mora da obezbedi tehničke izvore koji su potrebni da bi otvoreni podaci bili dostupni javnosti. Takođe je bitan izbor metode koja se koristi za objavljivanje otvorenih podataka.

U clju promovisanja upotrebe otvorenih podataka i pružanja podrške državnoj upravi u objavljivanju podataka, potrebno je da državna uprava pripremi modele licenci koje svi mogu da koriste. Kombinovanje nekoliko skupova podataka može da bude otežano ako se primenjuju različiti uslovi licenci na pojedinačne skupove podataka. Upotreba jednoobraznih uslova licenci omogućava optimalnu upotrebu otvorenih podataka, što kao rezultat daje inovativne i korisne aplikacije.

Potrebno je slediti četiri glavna koraka pri otvaranju podataka.